Ne postoji dete na ovom svetu koje se nije ljuljalo na ljuljašci i koje tom prilikom nije maštalo o tome da se zaljulja tako silno i tako jako da okrene pun krug. U Estoniji je ta bezazlena dečija igra i maštarija dostigla nivo ekstremnog, takmičarskog sporta još 1996. godine.
Ovaj sport je dobio ime kiiking od estonske reči kiik što znači zamah i vuče korene iz ljubavi koju Estonci od davnina gaje prema ovoj vrsti zabave. Estonski parkovi su bogati raznim ljuljaškama, od onih starinskih do najmodernijih, a ova, kako ih nazivaju, „sela ljuljaški”, su oduvek služila ne samo kao dečija igrališta već i za organizovanje različitih vrsta druženja među odraslima.
Umesto lanaca kiiking ljuljaške imaju šipke od čelika kako bi bilo moguće da ljuljaška napravi obrt od 360 stepeni. Ado Kosk, tvorac ove sportske sprave, je primetio da je teže napraviti pun krug što su šipke duže, pa je projektovao i patentirao teleskopske „ruke” na ljuljašci, koje mogu da se produže na svakih 5cm do skoro duple dužine.
U početku su sportske ljuljaške bile drvene i veoma jednostavne. Vremenom se dizajn poboljšao a visina konstrukcije povećala, pa se danas izrađuju u dve veličine a mogu da se naruče i nestandardni, viši primerci. Prvi model je namenjen deci i za amatersku zabavu, a njegova osnova visina iznosi 3m koja može da se razvuče na 4m, dok visina konstrukcije drugog modela koji je namenjen onima koji se aktivno bave ovim sportom iznosi 4m do podesivih 6 metara.
Osoba koja se ljulja je osigurana elastičnim pojasevima, a noge su pričvršćene za sedište ljuljaške. Sama tehnika se malo razlikuje od tehnike običnog ovozemaljskog ljuljanja, pa je tako ona komanda „skupi i pruži”, zamenjena sa „čučni, ustani i zamahni”. Nesumnjivo kiiking zahteva fizičku snagu, a kažu i strateško planiranje prilikom izbora visine. Pravila su jednostavna, a pobednik je onaj takmičar koji uspe da napravi pun krug na najvećoj visini. Apsolutni kralj ove discipline je Estonac Ants Tamme koji je 2012. godine postavio rekord napravivši pun krug na visini od 7,3 metra što se ne računa kao regularan rezultat jer nije postignut na zvaničnom takmičenju. Na međunarodnim takmičenima najveću visinu je postigao veslač Kaspar Taimsoo, takođe iz Estonije, 16. septembra 2015. godine i tim rezultatom se upisao u Ginisovu knjigu rekorda.
Kako je ova neobična ludorija prilično lako osvojila srca svih onih koji vole da su im noge iznad glave i kako je dosegla nivo vrhunske zabave ali i ekstremnog sporta, ne čudi mnogo podatak da je kiiking počeo polako ali sigurno da pruža svoje korenje širom sveta.
