Sam udar groma se dešava u hiljaditom delu sekunde, kada se električni tok iz oblaka prenese na zemlju i dalje kroz tlo. U davna vremena, bilo je dovoljno naći dobar zaklon, kuću ili pećinu, u kojima biste bili potpuno zaštićeni. Danas kada su svi objekti postali električni kavezi, a naše okruženje pretrpano uređajima koji predstavljaju dodatni rizik od udara groma, nije naodmet podsetiti se mera predostrožnosti.

Mere predostrožnosti

• Ukoliko čujete grmljavinu, uđite u zatvoren prostor. U proceni neposredne opasnosti korisno je primeniti pravilo „30+30”, odnosno, obavezno potražiti sklonište ako u roku od 30 sekundi nakon što vidite munju na nebu čujete i udar groma.
• U kući izbegavajte kontakt sa metalnim objektima, slavinama, utičnicama i prekidačima. Nemojte stajati pored otvorenog prozora ili vrata i svakako izbegavajte da se tuširate i uopšte dolazite u kontakt sa otvorenim mlazom vode iz slavine.
• Opasnost od direktnog udara groma predstavlja svaki vod struje koji se nalazi iznad visine ramena. Izbegavajte stajanje na nepokrivenom betonskom podu i kontakt sa betonskim zidovima u kojima se nalaze brojni provodnici, a na nekima od njih i metalne ploče (table sa nazivom ulica, nazivi firmi i sl.)
• Nemojte koristiti telefon, a ukoliko je neophodno, pre koristite bežične fiksne ili mobline aparate nego klasične kućne telefone sa kablom. Isključite TV i računar iz utičnica u zidu.
• Ukoliko grmi dok vozite, bezbedniji ste u autu nego van njega. Iako vlada verovanje da gumeni točkovi predstavljaju zaštitu od groma, jer stvaraju Faradejev kavez, to nije u potpunosti tačno. Neophodno je da zatvorite sve prozore na vozilu i izbegavate dodir sa metalnim delovima vrata.
• Na otvorenom prostoru, čim čujete grmljavinu izađite iz bazena, mora, reke i udaljite se od bilo koje velike vodene površine što je pre moguće. Ukoliko ne postoji zidani obejekat u blizini, od kiše se možete zaštiti pod nekim stablom, ali isključivo ako to nije usamljeno drvo na čistini, ili najviše drvo u okolini koje predstavlja pravi „mamac” za grom. U „Povratku Filipa Latinovića” Krleža govori o narodnom verovanju da u bukvu grom ne udara. Ipak, ono nema naučnu osnovu.
• Narodna izreka da grom ne udara dva puta u isto mesto nije tačna. Ukoliko znate da je neki objekat ili mesto bilo meta udara groma ranije, poželjno je da ga izbegavate tokom oluje.

Pomoć žrtvama udara groma

Stopa smrtnosti kod udara groma je oko 20%, a kod povređenog su prvi znaci: poremećaj srčanog ritma, zastoj disanja izazvan paralizom disajnih mišića, privremena paraliza ekstremiteta, grčevi, kao i opekotine koje su izraženije ispod metalnih dugmadi, nakita i sl. U gotovo polovini slučajeva dolazi do obostranog pucanja bubne opne.

Važno je znati da žrtva udara groma ne predstavlja opasnost po onoga ko ukazuje pomoć, i može joj se odmah prići. Hitna stručna medicinska pomoć je neophodna, a dok ne stigne ili dok povređenog ne dopremite do prve bolnice neohodno je uložiti sve napore da se uspostave vitalne funkcije.