Vladavinu dinastije pravih Romanovih (1613 - 1762) koja se završila smrću kćerke Petra Velikog - carice Jelisavete, obeležile su velike reforme koje je početkom XVIII veka započeo sedamnaestogodišnji Petar. Zastarela Ruska carevina je postala velika sila Evrope i Azije sa osavremenjenom vojskom i državnom upravom, novim kalendarom i pravopisom, mornaricom i opštim društvenim i kulturološkim napretkom.

„Imperator cele Rusije” je uveo i evropske običaje u pogledu odevanja, higijene i ishrane i nije prezao od drastičnih mera prema onima koji bi mu se suprotstavili. Istorijski izvori kažu da je bio sila od čoveka, visok preko dva metra, krupan i veoma snažan. Neuobičajeno za plemiće, veoma je voleo fizički rad i često se mogao zateći u brodogradnji, na kopovima i u topovskim radionicama. Često je tajno putovao na zapad u želji da se na licu mesta upozna sa najmodernijim dostignućima u brodogradnji i vojnoj tehnologiji, a u Rusiju je masovno dovodio obrazovane strance. Međutim, daleko od toga da je bio svetac. Njegove legendarne pijanke trajale su neprekidno i po nekoliko dana, a preka narav je bila poznata i u narodu i dvorskim službenicima najvišeg ranga, koji su za neposlušnost kažnjavani debelom carskom palicom od koje se nije odvajao. Vodio je brojne ratove boreći se da kontinentalnoj Rusiji obezbedi pristup moru.

Nova Ruska prestonica, Sankt Peterburg, sagrađena je uz ogromne napore usred močvara i leda kao „Venecija na severu” i „prozor u Evropu”. Nakon smrti Petra Velikog 1725. godine, smenjivali su se vladari koje je postavljao dvor ili vojna garda. Prva vladarka je postala udovica, nekadašnja poljska služavka, carica Katarina Prva, nakon nje njihov unuk car Petar Drugi, pa potomci njegovog brata Ivana i na kraju carica Jelisaveta Petrovna, kćerka Petra Velikog i ujedno poslednja vladarka iz dinastije pravih Romanovih.

Jedan od spomenika vladavine Jelisavete Petrovne, koja je carovala Rusijom dvadeset godina (1741-1761), ostao je Jekaterinski dvorac, ogromno plavo-belo zdanje prečnika skoro 1km. Spoljašnjost dvorca bogato je dekorisana pozlaćenim karijatidama i pilasterima na koje je utrošeno više od 100kg čistog zlata. Okružen je veličanstvenim parkom koji krasi čuvena statua Devojke sa razbijenim krčagom.

Unutrašnjost dvorca nije ništa manje spektakularna. Veliki hol, poznat i kao Hol svetlosti, prostire se na 1000m². Na svim zidovima se nalaze ogromni prozori koji obezbeđuju obilje svetlosti u kojoj se kupa bogata dekoracija prostorije. Cela tavanica je prekrivena monumentalnom freskom Trijumf Rusije. Ostale prostorije ne zaostaju za impresivnim ulazom, ali je dekoracija izvedena diskretnije, uz prepoznatljive nijanse bele, plave i zlatne. A onda sledi prizor pred kojim zastaje dah - Ćilibarska soba, mesto gde se originalno čuvala vredna kolekcija ćilibara i kineskog porcelana. Početkom Drugog svetskog rata, ova soba je u roku od 36 sati potpuno demontirana i preneta u tadašnji pruski Königsberg gde joj se do današnjeg dana gubi svaki trag.

Tek 1982. godine započeta je rekonstrukcija Ćilibarske sobe koja je trajala dvadeset godina i koštala više od 12 miliona $. Svečano je otvorena 2003. godine na proslavi 300-godišnjice Sankt Peterburga, u prisustvu ruskog predsednika Vladimira Putina i nemačkog kancelara Gerharda Šredera. Iako je replika dovoljno verna originalu, tajna prave Ćilibarske sobe nikad nije otkrivena. Jedna od teorija kaže da soba nije stradala tokom bombardovanja Königsberga, što je zvanična verzija njene sudbine, već da je na dnu Baltičkog mora, spakovana u kovčege na potopljenom brodu. Tokom Staljinove ere, pričalo se da je nacistima podvaljena lažna soba od ćilibara, dok se prava nalazi u Staljinovom posedu na tajnoj lokaciji.

Jekaterinski dvorac, i celo Carsko selo kod Sankt Peterburga koje je u čast rođenja princeze Jelisavete Petar Veliki poklonio svojoj supruzi Katarini, danas predstavlja jedan od najvećih simbola preporoda Rusije i njene kulture.