„Kada stignete do kraja onoga što bi trebalo da znate, bićete na početku onoga što treba da osećate” - reči su pesnika i pisca Halila Džubrana koje možda najbolje opisuju intuiciju.
Psiholozi tvrde da ovaj fenomen uma, koji najčešće definišu kao sposobnost spoznavanja stvarnosti nezavisno od logičkog zaključivanja, utiče na preko 90% kritičnih odluka koje donosimo u svojim životima. To je, čini se, ozbiljno veliki udeo nečega što se posmatra kao neobjašnjivo i iracionalno. Šta nas navodi da odlučujemo „dušom“ i koliko je veličanje fenomena intuicije dovelo do (pogrešne) percepcije da se u svim životnim okolnostima treba oslanjati na taj osećaj? Da li je „šesto čulo” zaista urođeni, ultimativni izvor istine kojem ne treba praksa?
U knjizi Odgovori za Aristotela: Kako nas nauka i filozofija mogu dovesti do smislenijeg načina života, profesor filozofije Masimo Pigliuči nudi jednostavna objašnjenja koja na osnovama logike i naučnog istraživanja demistifikuju ovaj fenomen. Sam pojam intuicije, koji potiče od latinske reči intur podrazumeva limitirano, ograničeno znanje. Ljudi imaju sklonost da donose odluke na taj način iz jednog prostog razloga - proces je manje zahtevan. Nasuprot intuiciji, trezveno razmišljanje je analitično, zahteva napor i duže vreme, ali daje tačnije i pouzdanije rezultate od intucije. Upravo zato, intuitivno odlučivanje ima smisla samo u okolnostima koje zahtevaju momentalnu reakciju ili odgovor.
Pigliuči osporava široko prihvaćene stavove o moći intuicije i tvrdnjom da ne postoje ljudi koji su po prirodi intuitivni u svim sferama života, te da niko rođenjem ne dobija moć kvalitetne intuicije. Kako joj samo ime nagoveštava, intuicija je ograničena znanjem i ispravne intuitivne odluke možemo doneti samo u vezi sa onim što smo dobro naučili ili uvežbali. U medicini, lekari koji uspevaju da postave komplikovane i neočekivane dijagnoze to postižu samo zahvaljujući velikom znanju i iskustvu. Sportisti koji maestralno „matiraju” protivnika to čine nesvesnim „učitavanjem” velikog broja uvežbanih šema igre koje imaju u glavi, na osnovu kojih nesvesno mogu brzo da predvide naredni potez protivnika. I u najbanalnijim životnim situacijama, naslutićete prevaru ili laž intuitivno samo zato što je vaš um tokom života beležio učestale obrasce ponašanja, i uključuio unutrašnji alarm u trenutku kada se poznata matrica ponovila. Iako intuicija često nametne odgovor pre nego što svesno procenimo situaciju, u tome nema misterije. Ispravne intuitivne odluke se donose samo na osnovu prethodno usvojenih znanja i stečenih iskustava, ali i tada samo ako proces odlučivanja nije kontaminiran sporednim uticajima poput želja, strahova i sl.
Ako sumnjate u Pigliučijeve tvrdnje, setite se da brojni svetski naučni instituti već decenijama nude milionske nagrade onome ko dokaže sposobnost bazičnog intuitivnog odlučivanja (predviđanja) u okolnostima koje su mu situaciono nepoznate. Do današnjeg dana nije naučno dokazano da bilo koja osoba na planeti može da predvidi ishode situacija o kojima nema prethodna saznanja, što nas dovodi do logičnog zaključka da je naša intucija u svakoj situaciji kvalitetna samo onoliko koliko je kvalitetno naše znanje i iskustvo u toj oblasti. Pre nego što se na nju oslonite, razumno procenite koliko su joj u datim okolnostima jaki temelji.
