Zbog blizine Marsa, vekovima su postojala nagađanja o mogućnosti života na njemu. Dok su rani istraživački radovi delovali kao čista fantastika, savremena naučna istraživanja su došla do nivoa ozbiljnih priprema selidbe čovečanstva na planetu „sa koje često padamo kada nešto krivo shvatimo ili pogrešimo“.

Na bazi naučnih oktrića tokom 19. veka, gde je potvređeno da Mars ima određene sličnosti sa Zemljom (dužinu trajanja dana, nagib, godišnja doba) rađala su se i mnoga nagađanja i verovanja o mogućim oblicima života na ovoj planeti, koja su varirala od mogućnosti života ameba, do postojanja civilizacije ne samo daleko razvijenije od naše već i one koja preti našem uništenju.

Ono što smo do skora gledali u naučno fantastičnim filmovima, u kojima Marsovci čine invanziju na Zemlju, desiće se 2022. godine, ali u obrnutom smeru. U okviru projekta „Mars 1“, čiji je cilj naseljavanje crvene planete, za kartu u jednom pravcu hrabro se do sada prijavilo više od 100.000 ljudi.

Ove godine se bira 40 kandidata od kojih će samo četvoro biti na spisku onih koji će u septembru 2022. godine krenuti na put udaljen više od 56 miliona kilometara od Zemlje, a koji bi na Mars trebalo da stignu u aprilu 2023.

Povodom ovog događaja CNN je u svom saopštenju naveo i podatak da povratak ovih putnika na Zemlju nije predviđen. Planirano je da ova grupa ljudi kolonizuje Mars a da im se u narednim godinama, u tom poduhvatu pridružuju i drugi „Zemljani“ .

Kandidati koji su da sada poslali kratke filmove o sebi dolaze iz svih delova zemljine kugle: blizu 18.000 iz SAD, 10.000 iz Kine, 4000 Velike Britanije, a iz Srbije čak 200!

Dve srpkinje, inženjer geologije Ljubinka i studentkinja astronomije Dajana, nalaze se među 100.000 ljudi iz celog sveta koji su se prijavili za put na Mars u jednom pravcu, planiran za 2023. godinu.

U svom predstavljanju koje je bilo obavezno za sve kandidate, dvadesetogodišnja Dajana je rekla:

„Zdravo, Zemljo, ja sam Dajana i spremna sam da osvojim kartu za Mars u jednom pravcu. Zašto bih volela da odem na Mars? U nekim od mojih najranijih sećanja, podizala sam glavu i satima gledala u noćno nebo. Zaljubila sam se u svemir još kao dete, a ta ljubav i dalje raste svakog dana. Želim da budem prvo ljudsko biće koje je zakoračilo na Crvenu planetu. Želim da pomerim granice mogućeg i da trajno pomognem čovečanstvu.“

Četrdesetdevetogodišnja Ljubinka je diplomirala geološki inženjering i ima dve master diplome, jednu iz geografije sa Hanter koledža u Njujorku i jednu iz dizajna enterijera sa Univerziteta u Firenci. Ona je u svom predstavljanju izjavila:

„Prvo sam htela da putujem kroz vreme, vratim se u prošlost i posetim Van Goga kako bih mu rekla da će biti dobro. Ali, pošto to ne mogu da uradim, odlazak na Mars je druga najbolja opcija. Glavni razlog zašto želim da idem na Mars je želja da budem deo avanture koja prevazilazi moju maštu. Želim da poklonim svoje emocionalno iskustvo, svoje telo, znanje i obrazovanje za jedan vredan cilj. Ovo je put kojim će da ide čovečanstvo. Volela bih i da pozovem Vila Smita da pođe sa mnom, jer bih se uz njega osećala mnogo bezbednije. Osim toga, ovo će biti moja čarobna dijeta, jer ću tamo biti mnogo lakša. Želim da budem makar fusnota u ljudskoj istoriji. Srećno svima! Bog vam pomogao!“

Čini se da Srbiju predstavljaju bar dve veoma zanimljive kandidatkinje. Nadamo se da će uspeti u svojoj životnoj misiji.

Kada se konkurs ili kupovina karata završi, od ukupnog broja onih koji sanjaju o odlasku u udaljene svetove, biće izabrano stotinjak najzanimljivijih, najkreativnijih i najmotivasinijih ličnosti, koje će potom biti podvrgnute nizu intervjua kao i pshihičkih i fizičkih testova. Oni koji ovo prežive, moraće da prođu i poslednji test - sedam godina u trening kampu gde će biti podeljeni u deset ekipa po četvoro kandidata koje će, tokom celog perioda takmičenja, pratiti televizije u formi rijaliti programa.

Ko će biti naše prve planetarne komšije zavisiće od dugogodišnje borbe. Marsovci će postati oni koji pokažu najveću spremnost za izgradnju i održavanje zdravih odnosa, stabilnu ličnost, kao i duboku svest o važnosti ovog nesvakidašnjeg putovanja.