Da li naš karakter određuje našu sudbinu ili naša sudbina određuje naš karakter? Može li se zaista na osnovu položaja planeta odrediti budućnost? Koliko stvarnog uticaja na nas ima astrološka slika neba u trenutku rođenja? Ako je čitav svemir izgrađen na brojevima, ovo pitanje ostaje kao jedna večita filozofska aporija.
Nauka ili pseudonauka, astrologija je bila neizostavni deo života ljudskog bića od drevnih vremena pa do danas. Prvi oblici astrologije su nastali pre 6000 godina u Mesopotamiji, kada su ljudi posmatrajući zvezde uočili kretanje u određenom ritmu. Verovali su da energija koju im šalju planete i zvezde utiče na njihovu sudbinu. Ostali oblici su se kasnije razvili u drevnoj Indiji i u plemenima Maya, da bi kulminirala u doba Ptolomeja oko 150. godine. Ovaj grčki astrolog je tada usavršio Aristotelov sistem kretanja po kome je Zemlja centar Univerzuma oko koga se kreću Sunce, Mesec i druga nebeska tela. Mnogo godina kasnije, oslanjajući se na Kopernikov heliocentrični sistem, Galileo Galilej je 1610. godine otkrio da Zemlja ne ostaje nepokretna, već da se kreće oko svoje vlastite ose jednom dnevno, kao i da se ona okreće oko Sunca, završavajući taj krug za jednu godinu.
Na osnovu astrološke slike neba u vreme nastanka nekog događaja ili rođenja deteta, počeli su da se izrađuju horoskopi. Obzirom na to da je astrologija bila privilegija koja nije bila lako dostupna, ove usluge je sebi mogla da priušti samo mala grupa ljudi koja je smatrana elitom. Mnogi vladari su svoje bitke i druge važne životne odluke planirali uz pomoć položaja zvezda i horoskopa.
Reč horoskop potiče od grčke reči horoskopos što znači "gledati na sat" ili u slobodnijem tumačenju "pogled u vreme". Ovaj zamišljen pojas koji obavija Zemlju, počinje 21. marta na prolećnu ravnodnevicu, kada Sunce ulazi u nulti stepen nebeskog znaka Ovan, a onda svih 12 podjednakih delova koji predstavljaju horoskopske znake dalje slede taj krug.
Svaki horoskopski znak ima svoju vladajuću planetu, čije osobine utiču na pripadnike znaka kojim vladaju: Mesec – emotivnost, Merkur – nestalnost, Venera – plodnost, Mars – ratobornost, Jupiter – pravičnost, Saturn – zloćudnost, Uran – okultizam, Neptun – misterioznost i Pluton koji je otkriven tek 1930 za koji se veruje da vlada podzemnim svetom.
Danas je ovaj “luksuz” lako dostupan svima. Bez obzira na to da li veruju ili ne, malo je onih koji neće zadovoljiti svoju znatiželju da u novinama pročitaju šta mu zvezde prognoziraju za taj dan. Najpopularniji horoskopi su oni koji se izrađuju za dvanaest zodijačkih znakova a koji se svakodnevno nalaze na internetu i u novinama u vidu dnevnih, nedeljnih i mesečnih. Međutim, ako uzmemo u obzir podatak da na našoj planeti živi preko sedam milijardi ljudi onda bi se horoskop za jedan znak odnosio istovremeno na 600 miliona ljudi. Zato su oni uopšteni a ljudi ih čitaju isključivo radi zabave.
Oni koji veruju astrologiji, daleko preciznija astrološka tumačenja dobijaju na osnovu ličnog horoskopa. Najtraženiji i najpopularniji među njima je natalni horoskop, koji se izrađuje na osnovu ličnih podataka osobe u momentu njenog rođenja. Zatim sledi uporedni horoskop za dve ili više osoba, ljubavni par, grupu ljudi, firmu, pa čak i državu. Astrolozi tvrde da se na ovaj način sve može analizirati ukoliko postoji dovoljno potrebnih podataka.
Danas se mnogo polemiše oko toga, da li je astrologija nauka ili ne. Po jednima, astrologija je bila vrlo značajan saznajni poduhvat, neophodan kao osnova za nauku koja će kasnije doći – astronomiju, a onda se pretvorila u prilično unosnu komercijalnu delatnost. Drugi smatraju da se osporavanje astrologije, zapravo bazira na osporavanju neznanja estradnih astrologa da dokažu koja to sila sa planeta utiče na ljude da se oni sa određenim natalnim kartama ponašaju na određeni način. Da li to što astrolozi ne umeju da dokažu postojanje sile koja čini da planete utiču na nas, znači da ta sila i ne postoji? Često će se čuti mišljenje da su astrolozi sujeverni kvazi naučnici od strane onih koji astrologiju ne priznaju kao nauku, dok će astrolozi za njih tvrditi da je za takav njihov stav kriv jak uticaj Saturna i Marsa.
Sve u svemu, niti astrolozi mogu da dokažu tačnost svojih tvrdnji, niti ovi drugi to mogu da ospore, tako da nam ostaje slobodna volja da se opredelimo u šta ćemo da verujemo.
A, vi? Da li verujete u horoskop? Koliko puta ste čuli pitanje: “Da li stvarno veruješ u te gluposti”? A potom i najčešći ogovor: “Ne verujem u horskop, ali nalazim sličnost među ljudima istog horoskopskog znaka”.
