Kokoške, i pernata živina uopšte, ne mogu se pohvaliti prirodnom lepotom, ali je ono što su izraelski naučnici uspeli od njih da naprave zgrozilo svet. Iskustvo nam kaže da je ljudska rasa sklona zloupotrebi znanja i nauke, a sa rezultatima te zloupotrebe se srećemo svakodnevno.

Nakon desetogodišnjeg istraživanja i usavršavanja, stručnjaci sa univerziteta Hebrew u Jerusalimu su izjavili da je projekat stvaranja tovnih pilića bez perja bio uspešan, i da može biti primenjen u masovnoj proizvodnji. Proizvođači i konzumenti su sumnjičavi prema ovom proizvodu za koji se smatra da je rezultat genetske modifikacije, iako naučnici tvrde da je vrsta nastala prirodnom selekcijom, ukrštanjem male ptice bez perja i klasičnog tovnog pileta. Opravdanost svog naučnog dostignuća objašnjava izraelski genetičar dr Avigdor Cahaner:

„Perje je otpad. Tovni pilići koriste hranu da proizvedu nešto što će kasnije postati smeće, zagaditi zemljište i poskupeti proizvodnju. Pored toga, pilići bez perja su zdraviji za vas, jer su lišeni potkožne masnoće i samim tim daju kvalitetnije meso.”

U svom članku o „očerupanim pilićima” BBC News analizira ekonomske aspekte ovakve proizvodnje i konstatuje da je rasa bez perja stvarana za područja sa toplom klimom gde se ogomna količina energije (i novca) troši za klimatizovanje farmi pilića. U ovim oblastima smrtnost tovne živine je izuzetno velika, jer pilići često uginu od srčanog udara i pregrevanja.

Iako naučnici ističu da se ovi pilići ni po čemu, sem po nedostaku perja, ne razlikuju od normalnih, postoje brojni argumenti protiv uzgoja ove vrste. Uzgajivači smatraju da je „očerupane” piliće moguće uzgajati samo u strogo kontrolisanim uslovima jer su neotporni na sve atmosferske uslove uključujući i sunce, vetar i kišu. Takođe, parenje ovih životinja je gotovo nemoguće, jer ne postoji perje koje bi štitilo osetljivu kožu kokoške od oštrih kandži petla.

Zaštitinici životinja su ogorčeni i tvrde da je ovaj izum krajnje nehuman, pa čak i kada se radi o bićima koja se uzgajaju samo da bi bila zaklana i pojedena. Njihov stav je da se ovoga puta, u ime nauke, život jedne vrste podložne bolu i patnji stavio u službu korporativnih interesa gde je profit daleko važniji od poštovanja prirode i prirodnih zakona.