Istraživanje ovog fenomena je navodno počelo kad je primećeno da radnici koji rade u rudnicima soli nikada ne dobijaju respiratorne infekcije. Dalja istraživanja su pokazala da čestice soli imaju lekovita svojstva u primeni na kožna oboljenja, alergije i druge zdravstvene probleme. Tako su nastale razne terapijske slane pećine, slane vazdušne kupke i sistemi inhalacije sa slanom vodom.

Da li su sa ovim tehnikama lečenja upoznati stanovnici Bolivije, tačnije ravnice Salar de Uyuni prekrivene solju, nije nam poznato. Ono po čemu je ovaj region postao poznat je hotelski kompleks Palacio de Sal, napravljen isključivo od soli. Više od milion blokova napravljenih od kompresovane soli ugrađeno je u njegove zidove.

Svi čvrsti delovi nameštaja, stolice, barovi, kreveti i stolovi su zapravo slani blokovi upotpunjeni kvalitetnim pamučnim dodacima. Umesto da gaze po tepisima, gosti ovog luksuznog kompleksa gaze po debelom sloju soli koja prekriva sve podove. Pedro Pablo Michel Rocha, upravnik hotela, kaže:

„Ovaj hotel je zaista neprocenjiv, naši gosti su oduševljeni. Jedini problem je što uporno moramo da ih molimo je da nam veruju na reč, i ne ližu zidove. Oni ne mogu da odole da se uvere da je sve zaista od natrijum-hlorida.”

Po njegovim rečima, jedini problem koji imaju je neminovna popravka hotela nakon svaka kišne sezone koja ga „pomalo otopi”.

Palacio de Sal nudi brojne sadržaje svojim gostima, od golf terena, suve slane saune, minijaturnih slanih virova, do kupki u (gle čuda) slanoj vodi. Prenoćište, u zavisnosti od doba godine, košta oko 100 € po osobi, a sobe za spavanje nisu u sklopu hotela nego u neposrednoj blizini, u vidu malih slanih iglo-kuća. Hotel gostima nudi i usluge svog restorana sa lokalnim specijalitetima. Jedno je sigurno: ukoliko konobar zaboravi da donese slanik, to uopšte neće predstavljati problem.