Za razliku od veoma strogih propisa koje po novom zakonu budući vozači nepotrebno moraju da prebrode, počevši od prevelike cene koštanja do sumanutog vremena trajanja obuke, kod nas se do dozvole za oružje dolazi daleko lakše i jeftinije.

Da li zbog tradicionalih sklonosti društva prema oružju ili nedovoljnog zalaganja države, tek kod nas su na snazi veoma liberalni propisi za oružje i veoma strogi za vožnju. Dok budući vozač mora da obavi potpuni lekarski pregled, da bi neko dobio oružje dovoljno je pozitivno mišljenje komšiluka i procena službenog lica koje prima zahtev da je lice sposobno da vatrenim oružjem rukuje.

Kako je uz zahtev za izdavanje oružja potrebno priložiti uverenje da se protiv podnosioca ne vodi krivični postupak, uverenje da je obučen u rukovanju vatrenim oružjem, uplaćena taksa i procena lica, koje nije lekar, o tome da li je potrebno podnosioca uputiti na zdravstveni pregled, došli smo do podatka da svaki osmi građanin Srbije ima dozvolu za oružje, kao i da se do nje dolazi lakše nego do vozačke dozvole. Prema podacima MUP-a, u Srbiji je registrovano 1.198.595 komada vatrenog oružja, a pretpostavlja se da je u nelegalnom posedu između jedan i tri miliona.

U predlogu zakona je da će oni koji zatraže dozvolu morati da navedu opravdane razloge zbog kojih im je oružje potrebno. Postavlja se pitanje, šta je opravdani razlog za izdavanje ovakve dozvole osim takse i godišnjeg poreza koji oni koji poseduju legalno vatreno oružje treba da plaćaju državi?

Da bi legalno mogli da budu u saobraćaju, automobili svake godine moraju da prođu tehnički pregled. To nije slučaj sa oružjem. Mnoge porodice imaju oružje zaostalo iz prošlih ratova, koje negde sakriveno u slamarici stoji čekajući trenutak kada će ga se vlasnik setiti. To znači da usled neodržavanja, to oružje može da postane opasno i za vlasnika koji bi se dosetio nekad, tokom nekog slavlja da ga upotrebi u „vesele“ svrhe, pucanjem u vis.

U cilju bezbednosti, osim registarskog broja oružja koju građanin kupi uz dozvolu, trebalo bi da postoji i jedinstveni otisak metka, slično otisku prsta, na osnovu kojeg bi policija tačno mogla da zna iz čijeg oružja je pucano i pre nego što se ono pronađe.