Vođen unutrašnjim glasom, najpre se odlučio da postane sveštenik. S obzirom da ga je kroz život pratilo loše zdravlje, na ovom putu se nije dugo zadržao. Telesna slabost je razlog zbog kojeg nije mogao da prisustvuje višečasovnim misama. Odskočna daska koja ga je odvela u svet muzike bila je jedna nedeljna misa na kojoj mu se javila inspiracija za novu melodiju. Bez dvoumljenja napušta oltar, odlazi u susednu prostoriju i zapisuje melodiju. Ovaj njegov postupak nije prošao nekažnjeno. Zabranjeno mu je do daljnjeg prisustvo na misama, ali je ujedno bio prekretnica koja je Vivaldija odvela u svet muzike u kom se ne samo odlično snašao, nego i shvatio da je to ono mesto pod suncem koje njemu pripada. Tada je dobio nadimak „crveni sveštenik” (the red priest).

U svojoj 25 godini Vivaldi je proglašen majstorom violine. U konzervatorijumu „Ospedale della Pieta” (Dom milosrđa) postaje učitelj violine, koji se trudio da svake sedmice organizuje koncerte, koji zbog svog kvaliteta imaju odjeka u čitavoj Evropi. Njegovo najznačajnije i najpoznatije delo je „Četiri godišnja doba”. U pitanju je koncert za violinu i orkestar i opisuje na savršen način osobenosti godišnjih doba. Proleće je ispunjeno radosnim cvrkutom ptica, povetarcem, lavežom pasa i plesom nimfi. Leto obiluje užarenim suncem i letnjom olujom. Jesen započinje pijanstvom i završava glasnim zvukom lovačkog roga. Zima slušaoca obasipa mnoštvom paperjastih pahuljica a hladni tonovi dočaravaju zimsku idilu. Nežni tonovi asociraju na topli dom i porodičnu atmosferu. Ovo je jedno od najčešće izvođenih Vivaldijevih dela.

Genijalnost ovog nezaboravnog violiniste i kompozitora ostavila je traga na sve buduće generacije kojima je poslužio kao primer koji treba slediti. U njegovu čast, poslušajmo sledeću kompoziciju: